utorak, 28. veljače 2012.

Aco Braco Derane Moj


"Aco-Braco, derane moj trsavi...
Ti i ja smo drzava u drzavi:
Pukose na vrazjoj burzi Franjo Josif i Habzburzi...
Boljsevici cara skefali...
Otiso na dobos Kajzer ko poslednji salabajzer...
Samo nama nista ne fali...

Aco-Braco, derane moj stasiti...
Kad si vatra svi te oce gasiti...
Vracaju nam i zavide...
Al to valda tako ide?
Samo lepo mozes ruziti...
Neg, ogrni jankel stofan...
Suste suknje ko celofan...
Zavist valja i zasluziti...

Malo mame, malo cerke...
Opajdare... Kaciperke...
Kibicuju i zagledaju...
Siparice... Gradske smizle...
Porumene ko ribizle
Kad sa nama pripovedaju...
Ne bije nas dzabe glas...
Zadeni za sesir klas...
I mater vetru dok je nama nas...

Aco-Braco, derane moj srditi...
Da te grdim, to mi je ko sebe grditi...
To il nemas ili imas, da te s vrata spazi primas...
Gust je dati a ne stiskati...
Nije gazda kesa suplja sto budzasto novce skuplja...
Gazda je ko ume spiskati..."
 

Nema komentara:

Objavi komentar